Propisi o apotekama, lekovima i opojnim drogama 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Visoko zdravstveno - sanitarna škola strukovnih studija Visan

Садржај:
1.Увод…………………………………………………………………...…………3
1.1 Апотека кроз историју.................................…………………………...……...3
2. Лекови – дефиниција и подела……………………………………...………...5
3.Производња и промет лекова. ....................…………………………………...6
3.1.Прописивање и издавање лекова. ……........................……………………...7
4. Производња и промет опојних дрога.......................………………………….9
5.Закључак............................................................................................................. 11
6.Литература...........................................................................................................12
1.Увод
1.1. Апотека кроз историју
До почетка процеса стварања прве српске државе (1804-1835) , у Србији није било ни трага о организованом апотекарству. Народ се лечио разним лековитим биљем,али и гатањем, врачањем и разним другим празноверицама.Постепеним ослобађањем од турске владавине, у Србији је постепено почело организовање здравства и долазак школованих лекара и апотекара из Европе.
Власник прве апотеке у Србији у 19.веку (1813.год.), био је Антон Делини, који је из Земуна прешао у Београд и радио као лекар у турском гарнизону.После окончања устанка у Србији, прва цивилна апотека била је у власништву италијанског лекара Вита Ромите, из Ливорна који је до 1823.године био лични лекар београдског везира, а потом је прешао у службу кнеза Милоша.Вито Ромита је остао у Крагујевцу до 1824.године, када је премештен у Београд, где је пренео и своју приручну апотеку, која је постојала до 1828.године. Поред поменутих приручних апотека, у Србији су се лекови могли пронаћи једино у појединим дућанима или код путујућих трговаца.
Прва права апотека у Србији, отворена је у Шапцу 1826.године и била је власништво Јеврема Обреновића. У време отварања првих апотека, у Србији нису постојали закони који би регулисали ову делатност, као ни здравство у целини. За почетак увођења законских мера у здравству, била су посебно важна два акта: - Хатишериф (1830) и - Сретењски устав (1835). На основу њих настао је известан број санитетских уредби и упутстава. У овој, првој фази законског регулисања дравства у Србији, посебно је био значајан указ о саставу државног савета и кнежевог кабинета и дужности министара, издат на основу Устава из 1835.године. У проучавању развоја апотекарства у Србији, пажњу заслужује и једна уредба кнеза Милоша из 1837.године, којом се регулисала контрола продаје лекова. По овој уреби, била је забрањена продаја лекова без писменог одобрења полиције, које се добијало искључиво а основу рецепта дипломираног лекара. Нови, озбиљнији и дугорочнији процес ширења медицинске заштите у Србији, започео је 1839.године, када је Попечитељство унутрашњих дела, на предлог Др Карла Пацека (тадашњег привременог начелника Санитета), поставило окружне физикусе (лекаре) у Београду, Шапцу, Смедереву,Чачку, Ућицу и Јагодини.Кнежевим указом од 07.августа 1839.године, за првог физикуса Окружја јагодинског постављен је Др Карло Белони. Положај и делатност апотекара биле су додатно регулисане доношењем посебног законског прописа – Правила за државну апотеку и за јавне апотеке из 1845.године.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]